LIST CHRONOLOGIOUE DES DIRIGEANTS
DE
L’ORDRE DU TEMPLE
D'apres la Charte de Transmission, la Table d'Or et le Registre du Conseil de la Regence.
Succession from the days of the Crusades. Although this has been challenged in the past, current scholarship indicates that a continuous record of Grand Masters or Regents has been maintained to this date. Our Chivalrous actions and fine ideals are continued by the modern day Chevaliers of the Temple of Jerusalem.
1. F. Hugues de Payens 1118
2. F. Robert de Credon ou Craon 1139
3. F. Eberhart des Barres 1147
4. F. Bernard de Tremelay 1151
5. F. Bertrand de Blanchefort 1154
6. F. Philippe de Naplouse 1169
7. F. Odon de Saint-Amand 1171
8. F. Arnauld de la Tour-Rouge ou de Torage 1180
9. F. Jehan de Terrie 1185
10. F Girard de Riderfort 1187
11. F. Robert de Sable ou des Sables 1191
12. F. Gilbert Eral ou Roral d'Erals 1196
13. F. Philippe de Plessis 1201
14. F. Gulliaume de Chartres 1217
15. F. Pierre de Matagu ou Montaigu 1218
16. F. Armand de Grosse-Pierre 1229
17. F. Hermann de Perigord 1237
R. F. Guillaume de Rochefort 1244
18. F. Guillaume de Sonnac 1247
19. F. Ranaud de Vichey ou de Vichiers 1250
20. F. Thomas Berald ou de Beraud 1257
21. F. Guillaume de Beaujeu 127422.F. Theobald Gaudini 1291
23.F. Jacques de Molay 1298
24.F. Jehan-Marc Larmenius 1314
25.F. Francois Thomas Theobald d'Alexzndrie 1324
26.F. Arnauld de Braque 1340
27.F. Jehan de Clermont 1349
28.F. Bertrand Duguesclin 1357
29.F. Jehan d'Armagnac 1381
30.F. Bernard d'Armagnac 1392
31.F. Jehan d'Armagnac 1419
32.F. Jehan de Croy 1451
R. F. Bernard Imbault 1472
33.F. Robert de Lenoncourt 1478
34.F. Galeas de Salazar 1497
35.F. Philippe de Chabot 1516
36.F. Gaspard de Saulx et de Tavannes 1544
37.F. Henry de Montmorency 1574
38.F. Charles de Valois 1615
39.F. Jacques Rouxel de Grancey 1651
40.F. Jacques-Henry de Durfort, Duc de Duras 1681
41.F. Philippe, Duc d'Orleans 1705
42.F. Louis-Auguste de Bourbon Duc de Maine 1724
43.F. Louis-Henry de Bourbon, Prince de Conde 1737
44.F. Louis-Francois de Bourbon, Prince de Conty 1741
45.F. Louis Hercules Timoleon de Cosse, Duc de Brissac 1776
R. F. Claude Mathieu Radix de Chevillon 1792
46.F. Bernard Raymond Fabre-Palaprat (Ire fois) 1804
D. F. Charles Antoine Gabriel, Duc de Choiseul 1813
47.F. Charles Louis Le Peletier, Comte d'Aunay 1813
48.F. Bernard Raymond Fabre-Palaprat (2e fois) 1827
R. Le Commission Executive de Grand-Convent Central et Primitif de L'Ordre 1837
R. Le Commission Executive de Convent General 1838
R. F. Charles Fortune Jules Guigues, Comte de Moreton et de Chabrillan 1838
R. F. Jean Marie Raoul 1840
R. F. Narcisse Valleray 1850
R. F. A.G.M. Vernois 1866
R. F. Josephin Peladan 1892
R. Secretariat International des Templiers, elu par le Convent-General 1894
R. Conseil de Regence 1934
R. F. Theodore Covias 1935
R. F. Emile Clement Joseph Isaac Vandenberg 1935
R. F. Antoine Campello Pinto de Sousa Fontes 1942
R. F. Fernando Campello Pinto Pereira de Sousa Fontes 1960
R.F. Victor Franco, Prince Asklepious of Sparta 1974
F. Rui Pires Costa Galvao Gabirro, Duke Alexandre of Cabinda 1995Legend :
R - Regent
D - Dissident
katalonsku knji~evnost ono što je Šekspir za englesku ili Dante za italijansku: jezicki genije sa izvrsnim osecajem za knji~evnost. Borio se za ujedinjenje covecanstva pod hrišcanstvom. Zbog ove ideje napustio je gradski ~ivot da bi se posvetio studijama i propovedima. Figura i misao Ljulja imala je mnoge sledbenike tokom vekova, ali je tek od skora pocao da biva prevoden na razlicite evropske jezike. Na srpski je prevedena Knjiga o zverima (Llibre de les Bèsties, Paideia, Beograd, 2003). Ovom prilikom objavljujemo uvod u Knjigu o Viteškom redu (Llibre de de l’ordre de cavalleria)
Uvod u Knjigu o Viteškom redu (Llibre de de l’ordre de cavalleria)Bo~e cestiti i slavni, koji si ostvarenje sveopšteg dobra, po blagodati i sa blagoslovom Tvojim zapocinje knjiga ova koja je o viteškom redu.
ZAPOCINJE UVODNI DEO
1. Po ugledu na sedam planeta, koje su nebeska tela i ureduju i vladaju zemaljskim telima, podelicemo ovu Knjigu o viteštvu na sedam delova, sve kako bismo pokazali da vitezovima pripadaju cast i gospodarenje nad ~ivljem kako bi ovaj u red doveli i zaštitili. Prvi deo obraduje nacelo viteštva. Drugi, viteško zvanje. Treci, onaj ispit koji pola~e štitonoša kada je voljan da pristupi viteškom redu. Cetvrti, o nacinu na koji neko treba da bude posvecen za viteza. Peti, o tome šta predstavlja samo viteško oru~je. Šesti, o obicajima koji su svojstveni vitezu. Sedmi, o pocastima koje se dodeljuju vitezu.
2. Zbilo se to u jednoj zemlji da mudri vitez koji je vlastitom plemenitošcu i silom svoje neizmerne hrabrosti za dugo
vremena odr~avao viteški red i koga su i na viteškim igrama i kroz ratove u bitkama i jurišima mudrost i sreca sacuvale u viteškoj casti, da taj vitez izabere pustinjacki ~ivot pošto je video da su mu dani odbrojani i da mu priroda, usled starosti, upotrebu oru~ja cini nemogucom. Ostavi on, dakle, svoja imanja i prepusti ih sinovima; i u jednom velikom lugu, sa obilnim vodama i plodonosnim stablima, nacini svoj stan, i skloni se od sveta kako ga telesna oronulost, posledica starosti, ne bi lišila casti u onim istim stvarima u kojim su ga mudrost i sreca za toliko vremena cinili casnim. Mislio je vitez na smrt, prisecajuci se prelaza iz ovoga sveta u drugi, i shvatio neumitnost presude koja mu je namenjena.3. U šumi gde je ~iveo vitez, postojalo je, na jednom proplanku lepom, ogromno stablo, bremenito plodovima. Pod samim drvetom tekao je prelepi, bistri izvor koji je napajao proplanak i okolna stabla. I vitez je imao obicaj da svakoga dana ode na to mesto kako bi se predavao molitvi, proslavljanju i saziranju Boga, sve kako bi iskazao blagodarnost Bogu za veliku cast koju mu je ukazao na ovome svetu u toku celog ~ivota njegovog.
4. U to vreme, pred sam pocetak zime, dogodi se da na svojim dvorima sazove skupštinu jedan veliki kralj, vrlo plemenit i olicenje vrsnih obicaja; i buduci da je njegov dvor u svetu bio na silnom glasu, jedan otmeni štitonoša, sam, jašuci svog sedlenika, išao je na dvor kako bi bio posvecen za mladog viteza; no, usled napora kome se izlo~io jahanjem zadrema dok ga je nosio njegov sedlanik. I u tom casu vitez koji je u šumi kao i dotada upra~njavao svoje okajavanje dode do izvora da se prepusti saziranju Boga i odbacivanju taštine ovoga sveta, kako je imao obicaj da svakodnevno cini.
5. Dok je usnuli štitonoša jahao, njegov sedlanik se udalji od puta, zade u lug i projuri njim po svojoj volji, dok ne dode na izvor gde je vitez bio pri molitvi. Vitez, koji vide da se pribli~ava štitonoša, prekide svoju molitvu i sede na lepi proplanak, u senci drveta, i poce da cita iz knjige koju je dr~ao u svojim haljinama. Sedlanik, cim je stigao na izvor, napi se vode; a štitonoša, koji je u snu osetio da se sedlanik ne krece, probudi se i vide pred sobom viteza, koji beše vrlo star i imaše veliku bradu i dugu kosu i odecu pocepanu upotrebom; usled okajavanja koje je bio upra~njavao, beše mršav i sav bled; a usled suza koje je prolivao, oci mu behu upale, i izgledaše upravo kao neko ko upra~njava pravi svetacki ~ivot. Mnogo se išcudiše jedan drugome, jer je vitez proveo dugo vremena u onim samovanjima ne videvši coveka ~ivog, otkako se bio odrekao sveta i prestao da oru~je nosi; i štitonoša se zacudi mnogo kako je dospeo na ono mesto.
6. Štitonoša side sa svog sedlanika, ljubazno pozdravljajuci viteza, i vitez mu odgovori najuljudnije što je mogao, te sedoše na lepu travu, jedan pored drugog. Vitez, koji beše prepoznao da štitonoša, kako bi mu odao pocast, ne ~eli da govori prvi, prozbori on prvi i rece:
– Prijatelju moj, kojim to dobrom, gde ste se uputili i radi cega ste došli ovamo?
– Gospodaru, – rece štitonoša – glas se širi po dalekim zemljama da je jedan vrlo mudri kralj na dvoru sazvao skupštinu na kojoj ce za viteza sebe da posveti, a potom ce da posveti za vitezove druge vlastelicice, tude kao i svoje; zbog toga sam se uputio ja na taj dvor, kako bih bio posvecen za viteza. I moj me je sedlanik, dok sam ja spavao usled napora kojima sam bio izlo~en tokom dugih putnih dana, odveo do ovoga mesta.7. Kada vitez cu da se govori o viteštvu, priseti se on viteškog reda i svega što je vitezu svojstveno, uzdahnu i ostade zamišljen, prisecajuci se casti koju mu je podarilo viteštvo tokom tolikih leta. Dok vitez beše zamišljen tako, štitonoša ga upita gde su mu otišle njegove misli. Vitez rece:
– Sinko moj, moja razmišljanja su usmerena na viteški red i ogromnu du~nost koju ima vitez kako bi visoko odr~ao vitešku cast.8. Štitonoša zamoli viteza da mu ka~e kakav je, u stvari, viteški red i na koji nacin mo~e covek najviše da mu ucini cast i da mu sacuva ugled koji mu je podario sam Bog.
– Kako, sinko, – rece vitez – ne znaš kakvo je pravilo i red viteštva? A kako mo~eš da te~iš viteštvu ako ne poznaješ viteštva red? Jer nijedan vitez ne mo~e da brani red koji ne poznaje, niti mo~e da ljubi svoj red i ono što se na njega odnosi ukoliko ne poznaje red viteštva i ne ume da prepozna propuste koji su u suprotnosti sa njegovim redom. Nijedan vitez ne sme da se posveti za viteza ukoliko ne poznaje red viteštva, jer besprizoran je svaki vitez koji posveti drugoga za viteza a ne zna da ga uputi u one obicaje koji su svojstveni vitezovima.9. Dok vitez govoraše ove reci i prebacivaše štitonoši koji viteštvu stremi, štitonoša rece vitezu:
– Gospodaru, ukoliko bi vam bilo drago da mi objasnite red viteštva, imam dovoljno volje i podsticaja da sve to naucim i sledim pravilo i viteštva red.
– Prijatelju moj, – rece vitez – pravilo i red viteštva su u ovoj knjizi, iz koje povremeno citam kako bi me podsetili na milost i blagodat koje mi je Bog ukazao na ovome svetu, buduci da sam odr~avao viteški red i njegovu cast branio svim svojim mocima; jer kao što viteštvo nudi sve ono što je viteza svojstvo, tako i vitez mora da ulo~i sve svoje snage kako bi viteštvu ukazao punu cast.10. Vitez preda knjigu štitonoši; a kada je štitonoša beše procitao, on shvati da je vitez covek izabran medu tolikima, kako bi nosio najplemenitije od svih zvanja, i razume on pravilo i red viteštva. Razmisli potom malo i rece:
– O, Gospode Bo~e, Blagosloven da si, koji si me uveo u mesto i vreme gde sam stekao znanje o viteštvu, kojemu sam toliko dugo stremio ne poznajuci ni plemenitost njegovog reda ni dostojanstvo koje je Bog podario svima onima koji pripadaju viteškom redu.11. – Mili sinko, – rece vitez – blizu sam smrti i moji dani su odbrojani; stoga, kako je ova knjiga sacinjena da bi vaspostavila po~rtvovanost i odanost i one zapovesti koje vitez mora da ispunjava kako bi odbranio svoj red, ponesi, sinko, ovu knjigu na dvor na koji si se uputio i poka~i je svima onima koji ~ele da se uvrste medu mlade vitezove; cuvaj je dobro, kad je vec imaš, ukoliko ljubiš viteški red. A kada budeš posvecen za mladog viteza, vrati se ovamo i reci mi koji to, medu mladim vitezovima, viteškom poucavanju poslušni nisu bili.
12. Vitez dade blagoslov štitonoši, i štitonoša uze knjigu i oprosti se vrlo pobo~no od viteza i, jašuci svog sedlanika, uputi se na dvor i vrlo veseo beše nastavio svoj put.
Jednom vec tamo, na mudar i odmeren nacin, dade i predstavi ovu knjigu vrlo plemenitom kralju i celom tom velikom dvoru, i dozvoli im da svaki vitez koji te~i da ude u viteški red mo~e da je prepiše da bi se, svaki put kada je procita, podsetio reda koji medu vitezovima vlada.Prevod sa starokatlonskog: Siniša Zdravkovic
Sigillum Militum Xpisti
CONTACT DETAILS
The Chancellor of the Order
E-mail: grandsecretary@gmail.com
